Hiperbarična komora
Hiperbarična medicina se zasniva na jednom leku: čistom kiseoniku koji se udiše pod pritiskom većim od atmosferskog, u specijalnom uređaju zvanom hiperbarična komora. Primena kiseonika pod povišenim pritiskom u lečenju, smatra se jednim od najznacajnijih iskoraka u medicini i svrstava se po značaju sa primenom transfuzije krvi i pronalaskom antibiotika
Hiperbarični kiseonik pokreće prirodni imuni sistem tela. Hiperbarični kiseonik raste potpuno novim belim krvnim zrncima, modulira imunološke reakcije i dovodi do rasta novog kolagena u crevima gde se nalazi 90% imunološkog sistema. Bolja funkcija creva znači bolju probavu, apsorpciju hranljivih sastojaka i više dobrih probiotičkih bakterija koje održavaju naš imuni sistem zdravim. Zdrav imuni sistem je od suštinskog značaja za zdravlje!
Zašto kiseonik?
- Kiseonik je dah života, univerzalno gorivo i energija života.
- Kiseonik povoljno utiče na imunološki sistem organizma.
- Sadržaj kiseonika je važan za kožu, njen izgled i ten.
- Povećanje nivoa kiseonika u ćelijama ima dugoročan pozitivan uticaj na zdravlje.
Koje su prednosti?
- Hiperbaricna komora poboljšava opšte zdravlje.
- Povećava snagu i izdržljivost organizma.
- Vrši detoksikaciju organizma.
- Poboljšava memoriju za oko 20% i fizičku spremnost za oko 35%.
- Podmladjuje i zateže kožu.
- Skraćuje vreme oporavka posle sportskih povreda i ekstremnih napora.
- Smanjuje ožiljke.
- Poboljsava potenciju.
- Pospešuje gubitak težine i razgradjuje masti.
- Wellnes efekat, adekvatan nivo kiseonika održava balans života.
COVID 19 i hiperbarična komora
Šta je COVID 19?
Post-COVID-19 sindrom je skup znakova i simptoma koji su prvi put opisani kod pacijenata koji se oporavljaju od teške infekcije COVID-19. Sindrom karakterišu kognitivna oštećenja, umor i drugi neurološki simptomi. Vremenom i rastuće razumevanje ovog jedinstvenog virusa postoje kumulativni izveštaji o bolesnicima sa blagom do umerenom bolešću koji pate od dugotrajnog post-COVID-19 sindroma. Uzimajući u obzir da je ova pandemija širom sveta i da se još uvek širi, postoji hitna potreba za efikasnim lečenjem za one pacijente koji pate od dugotrajnog sindroma post-COVID-19, koji ometa život.
Neurološki znaci i simptomi su česti tokom hospitalizacije sa COVID-19, sa 42% pacijenata na početku bolesti i 82% tokom bolesti. Pacijenti uglavnom izveštavaju o mijalgijama, glavoboljama, encefalopatiji, vrtoglavici, disgevziji i anosmiji. Nakon oporavka od COVID-19, mnogi pacijenti i dalje pate od simptoma. Samo 13% pacijenata bilo je potpuno bez simptoma nakon potpunog rešavanja virusa. Glavni simptomi, o kojima je izveštavalo više od polovine pacijenata, su kognitivna oštećenja, umor i poremećaji spavanja. Nedavna studija analizirala je podatke 84.285 osoba koje su se oporavile od sumnje ili potvrde COVID-19 pokazale su smanjene kognitivne performanse. Ovaj deficit se skalira sa težinom simptoma i evidentan je među onima bez bolničkog lečenja.
Posledice
Dve glavne biološke posledice COVID-19 mogu igrati ulogu u patogenezi ovog sindroma. Prvo je stanje hiperkoagulabilnosti koje prati akutnu infekciju. Ovo karakteriše povećani rizik od okluzije malih i velikih posuda i povezano je sa povećanim mortalitetom [9]. Neurološke komplikacije mogu biti rezultat mikro infarkta u centralnom delu perifernog nervnog sistema; Drugi je nekontrolisani inflamatorni odgovor, nazvan citokinima oluja. Ovo oslobađanje citokina karakteriše porast IL-1, IL-6, TNF-α i promena populacije makrofaga. Dakle, COVID-19 može prouzrokovati neuroinflamatornu bolest koja se može produžiti i dovesti do znakova post-COVID-19 sindroma.
Mikroinfarkti i neuroinflamacija su važni uzroci lokalne hipoksije, a posebno neurološke hipoksije. Jedna od opcija za preokretanje hipoksije, smanjenje neuroinflame i indukciju neuroplastičnosti je hiperbarična terapija kiseonikom (HBOT).
hiperbarična komora – Lečenje kiseonikom
Hiperbaricna komora – Hiperbarična terapija kiseonikom (HBOT) uključuje udisanje kiseonika pri pritiscima koji prelaze apsolutnu atmosferu, čime se povećava količina kiseonika rastvorenog u telesnim tkivima. Tokom HBOT-a, arterijska napetost O2 obično prelazi 2000 mmHg, a nivoi od 200-400 mmHg se javljaju u tkivima Iako se mnogi blagotvorni efekti HBOT mogu objasniti poboljšanjem oksigenacije tkiva, sada se shvata da kombinovano delovanje hiperoksije i hiperbarični pritisak, pokreće i gene osetljive na kiseonik i pritisak, što rezultira indukcijom regenerativnih procesa, uključujući proliferaciju i mobilizaciju matičnih ćelija sa anti-apoptotskim i antiinflamatornim faktorima.
Kod osoba koje su preležale COVID 19 u 35% slučajeva uočene su promene na nekim organima koje su direktna posledica nedostatka kiseonika, specijalisti za hiperbaričnu medicinu upravo zbog ovakvih podataka preporučuju tretmane u hiperbaričnim komorama.
Kod ovih rekovalescenata najčešće je stradao mozak u vidu otežanog pamćenja, gubitka koncentracije, gubitka čula mirisa i ukusa. Većina njih ima sada oslabljen srčani mišić a javlja se i slabost bubrega, nemogućnost dubokog udaha i modri prsti na ekstremitetima.
Šta kažu istraživanja?
Najnovija istraživanja ukazuju da primena hiperbarične terapije kiseonikom kod pacijenata obolelih od COVID-19 postiže izuzetne rezultate i smanjuje mogućnost da pacijent završi na mehaničkoj ventilaciji (respiratoru). Pozovite nas i zakažite pregled!
Udahnite zdravlje
Hiperbarična komora predstavlja svojevrstan „simulator letenja“. Pomoću nje, pacijentima se omogućava boravak u zoni povišenog pritiska. Vazdušni pritisak je u komori povišen za 2 do 3 puta u odnosu na normalni pritisak. Na ovaj način, pluća mogu da udahnu više kiseonika nego u uslovima normalnog vazdušnog pritiska, kako bi se organizam lakše izborio sa različitim mikroorganizmima, ubrzavajući proces ozdravljenja.
Našem telu potrebna je određena količina kiseonika kako bi normalno funkcionisalo. Kada je telo povređeno, potrebne su dodatne količine kiseonika. Hiperbarična komora omogućava krvi da prihvati veće količine kiseonika. Redovnim korišćenjem hiperbarične komore normalizuje se nivo kiseonika, koji se zadržava čak i nakon terapije.
Dejstvo
- HBO difuzno povećava količinu kiseonika u ćelijama na račun rastvorenog kiseonika u plazmi čime se koriguje hipoksija i smanjuje zapaljenska reakcija tkiva
- HBO poboljšava cirkulaciju krvi, poboljšanjem reologijskih svojstava (smanjuje viskoznost plazme, povećava elastičnost membrane eritrocita, smanjuje agregaciju trombocita i leukocita) i ubrzanjem neoangiogeneze (stvaranje novih mreža krvnih kapilara)
- HBO dovodi do smanjenja obima i brže rastvorljivosti, a time i bržeg odstranjenja gasnih mehurića iz organizma (što je od izuzetne važnosti kod dekompresione bolesti ronilaca i gasne embolije)
- HBO povećava odbrambene sposobnosti organizma (povećava fagocitnu sposobnost leukocita), ima direktno bakteriostatsko i baktericidno delovanje
- HBO potencira delovanje određenih antibiotika, hemoterapeutika, diuretika, antiaritmika i citostatika
- HBO ima snažan antiedematozni učinak (smanjenje otoka) izazivajući vazokonstrikciju i brži oporavak intraendotelnih kompleksa krvnih sudova
- HBO podiže nivo antioksidacione odbrane organizma, čime usporava procese starenja ćelija
- HBO normalizuje energetske, metaboličke i funkcionalne procese u ćeliji
- HBO povećava osetljivost malignih ćelija na jonizujuće zračenje i smanjuje "nus" efekte zračenja
- HBOT ometa stvaranje toksičnih metabolita i podstiče detoksikaciju i deblokiranje toksinima inaktiviranog hemoglobina, mioglobina i citohromoksidaze (značajno kod trovanja s CO (ugljen monoksid), i drugim gasovima i parama)
- HBO aktivira hipoksijom narušene biosintetske i reparacione procese i tako omogućava zarastanje hroničnih rana
- HBO ubrzava regeneraciju nervnog tkiva, poboljšava nervnu provodljivost i smanjuje spazam
- HBO poboljšava psihofizičku kondiciju i deluje antistresno, pa se koristi i kod sportista za brži oporavak nakon povreda i brže sticanje psihofizičke kondicije.
Indikacije
Dekompresiona bolest, gasna embolija, gasna gangrena, trovanje ugljen monoksidom, moždani infarkt nakon akutne faze, srčani infarkt nakon akutne faze, opekotine, bolesti arterija i vena: arteroskleroza, Raynaudova i Burgerova bolest, tromboembolije, venski ulkusi, angina pektoris, vaskulitisi kod autoimunih bolesti, migrene i druge vazomotorične glavobolje, vaskularna impotencija i vaskularni sterilitet, šećerna bolest i komplikacije šećerne bolesti (oštećenje krvnih sudova, gangrene i ishemije, oštećenje vida, oštećenje bubrega), akutna psorijaza, sporozarastajuće rane, arterijski i venski ulkusi, postradijaciona nekroza kože, mekih tkiva i radijacioni cistitisi i enteritisi, želudačni i duodenalni ulkusi, ulcerozni i pseudomembranozni kolitisi, virusni, toksični i infektivni hepatitisi, ciroza jetre, reumatoidni artritis, bronhijalna astma, multipla skleroza, sindromi kranijalnih nerava (n. trigeminus, n. facijalis), polineuropatije, skleroderma, staračka demencija i Parkinsonov sindrom, osteomijelitis, akutna gluvoća, Menierov sindrom i vrtoglavice vaskularnog porekla, herpes simplex i zoster, akutna ishemija retine i retinalni arteritisi.